Hipoteza svesti izaziva dogme – od Bardo Todola do materijalističke neuroznanosti – kroz direktno iskustvo kliničke smrti. Tvrdi da je svest osnovna, nelokalna i bezoblična; sve strukture (uključujući duhovne putove) su kognitivne zamke. Nauka i drevna mudrost se susreću ne u veri, već u empirijskom istraživanju iza straha od praznine.